Monografija

Restorana Šaran 1896-2016.

Restoran šaran

Najpogrešniji odgovor koji možete da date nekome na pitanje „gde ste“ kada ste u Zemunu, jeste da kažete da ste u Beogradu.

„Srebrombogati Zemun“ danas više živi na stranicama knjiga ili u pričama ljudi. Mnogo toga je odolelo vremenu ali i dalje kada iz Beograda dođete u Zemun, nećete moći da se otrgnete utisku da ste došliiz grada u grad. Jel da?

A sve je to zbog Dunava…Zbog njegovog Kraljevskog Visočanstva. Zbog tog vrhovnog božanstva. Zbog reke života, što su sve tumačenja imena Dunav, u antičkim zapisima Danubius- Zevsova, Božanska, Reka nad rekama. Zato je Dunav sve gradove koji su nikli uz njega učinio takođe važnim. I Zemun.

U Zemunu, inače svi zemunci žive srećno do kraja života, čak i oni koji nemaju mnogo sreće. Tako Zemun izjednači sve Zemunce: Srbe, Hrvate, Nemce, Mađare, Čehe, Slovence, Jevreje, Ruse, Grke, Cincare…i gospodu i paore, mlade i stare, učene i neuke, akademike i alase, kafedžije i goste…

I kada je brojao samo do hiljadu žitelja, Zemun je, kao mesto velikog prometa robe i ljudi, imao više od deset, danas bi se reklo „ugostiteljskih objekata“.

O počecima restorana „Šaran“, kada su činjenice u pitanju, ne zna se previše (mada se u isto vreme zna sve, jer je to „sve“ što ga je stvorilo, i što ga i danas čini nepromenjeno i nepromenljivo tu).  Ono, pak, što se pouzdano zna jeste da je ispunjavao želje svojih gostiju i da, moguće, najviše tome ima da zahvali za kontinuitet koji ga je uveo u drugi vek postojanja.

Bio jednom jedan blatom oblepljen kućerak u Zemunu, na obali Dunava, na ćošku gde se kraj gardoške kaldrme sastaje sa krajem keja. Izgrađen ko zna kada ili možda baš onda kada između Zemuna i rita preko puta počinje da saobraća skela.

A onda je 1896, iste godine kada se na Gardošu uzvisila Milenijumska kula, Vićentije Vukotić (1851-1925), potonji ugledni gostioničar, odlučio je da na mestu stare krčme otvori gostionicu „ZLATNI ŠARAN“. Kuća je na posletku XX veka menjala vlasnike, i sve te duge godine, decenije, pa i više od veka, „Šaran“ je ne samo radio, već kako se da pročitati, dobro radio. I sve to u istoj kući, na ćošku Gardoša i dunavske obale, kod skele, koja je prestala da vozi, a koju je kao novi orijentir „nađemo se kod Šarana“ nasledio restoran. Dokaz postojanosti u vremenu koje se stalno menja i koje sve menja.

…I ISPUNJENJE ŽELJA…uz pomoć smelosti, upornosti i ljubavi…kao u svim bajkama

Promocija monografije